To bi značilo da količinu hrane povećam, pa da ostane i za sutra ili makar za večeru.
I zaista, ono što se skuha samo za jedan obrok, ostavi nekakvu tugu...Namučiš se, pojedeš i...gotovo...
Znaju kuharice o čemu pričam.
Ovaj ossso bucco bio težak malo jače od kilogram. Utrošila uz njega isto toliko graška. Zato je ručka bilo za dva dana.
Meso prepekla na malo maslinova ulja, da se pore zatvore i ostane sočno, pa sjeckala povrće i dodavala ga u šerpu. Luka, češnjaka, mrkve, peruna, celer, pastrnjaka...
Isto učinila i s graškom. Lagano ga dinstala da omekša. Zašto?
Osso bucco je mišić, treba mu vremena. Zato je grašak čekao gotov, završetak pripreme.
Povrće iz mesa, usitnila štapnim mikserom, pomiješala s graškom, sve skupa prebacila u posudu za pečenje, pa dodala meso. Gustoću ,,dotjerala,, vodom. Kratko zapekla!
Od začina, za sve sam koristila samo sol, biber, kopar i list peršuna. Kopar nasjckam i zaledim. Bolji mi okus od suhog.
Odlučite li se za pripremu, neka Vam je u slast!
E baš si mi dala lepu ideju šta bih mogla spremati ovih dana!
OdgovoriIzbriši