Odavno nismo zaplesali nas dvoje.
Polagani ritam. Note bez riječi.
Riječi bez glasa. Ne trebaju nam.
Ne trebaju ni koraci plesni.
Bude to, kao da zagrljeni koračamo, polako u ritmu.
Bude to kao da lagani nas zagrljaj drži.
Tvoja ruka oko mog struka.
Moja na tvom vratu.
Bude to kao da licem dodiruješ moje, sklanjaš mi kosu s čela.
Bude stvarno, a nije.
Tek nam se pogledi sretnu.
Zaplešemo davno otplesano, spojeni zauvijek.
Volim kad muziku biramo jedno za drugo, samo da podsjetimo, potaknemo, zanjišemo tanane niti ljubavne.
Bude ples, kao sve drugo što živimo zajedno, ono lako ostvarivo i ono o čemu maštamo.
Selma Pavičić
Nema komentara:
Objavi komentar