Mogla bi se i ova narodna primijeniti na današnji ručak.
Navika pripreme đuveča, sataraša i svakakvih drugih kombinacija povrća, u vrijeme kad na vrelini sunca raste i zri, postala je moja dugogodišnja navika. Priprema je jednostavna. Isjeckano na male komadiće, dinstano i spremljeno u plastične posude, zaleđeno čeka neki dan, kao što je ovaj danas.
Postupak i nije neki posao. Vrelina je ono što se uz pripremu ovakve zimnice nameće kao najveća tegoba. Kad od ranog jutra ugrije, valja sve ovo u kuhinji praviti.
Prodinstam ga da ostane malo hrskavo i da zadrži svoj oblik i boju.
Ovakvo povrće, za mene, puno je finije od onoga koje sada u prodavnicama možemo kupiti. O cijeni ne treba niti govoriti.
Zato je danas ovaj dio mog ručka, bio začas gotov. Podgrijano povrće. Kus-kus preliven vrelom vodom, vilicom promiješan da se ne stisne. ...i to je to..
Nema komentara:
Objavi komentar