Skupilo se dobro društvo. Došli dragi prijatelji. Došla naša nova familija. Dobrodošlica raširenih ruku, nasmijanih lica, otvorenih srca. Čitav je dan kuhinja radila. Slagala se jela. Bosanski ručak do najsitnijih detalja, ufino ,,pojstiha,, napravljen. Dolme šarene, japraci, tagarica, burek u okrugloj tepsiji, diše... salata..Svega u zemljanim posudama, zapečenog, vrhnjem zalivenog, mirišljavog, a ja počeh priču o pečenoj teletini. Mesar je savršen komad odabrao. Mlada plećka! Cijelu je noć odležala posoljena, pouljena,namazana s malo senfa, uz grančicu ružmarina, par glavica luka ,,načetvoro,, . Tri se sata pekla pod folijom. Tiha ,,vatra,,! S pažnjom ju prelijevala umakom koji je otpuštala. Lagano okretala. Meso je omekšalo. Odvaja se od kosti. Cijelu sam ju servirala i po želji rezala. Uz bojazan da možda bosanska hrana neće biti po volji svima, neka je i pečenje na stolu.. Ipak, uz fini ručni rad, nadjevenih jela, ostade skoro cijela, skoro netaknuta. Oduševljeni izgledom i okusom tradicionalne bosanske hrane, svi su nju radije birali. Koliko god prihvaćamo nova jela u novim sredinama u kojima živimo, ipak hranu iz svoje domovine još dobro predstavljamo. Sretna što je večera uspjela, zaboravih svaku sekundu umora.
A pečena teletina? I ona je bila savršena. Bez žurbe napravljena. Na vrijeme ispečena. Tek malo prohladjena da se može rezati. U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar