Samo dođi. Odličan je gulaš, zeleni pire, salata! Ček, ček...kakav pire? Zeleni? Od čega je??
Od raštike, domaće..čekaj dok probaš!,,
Smijala sam se ovom razgovoru..Zeleno na tanjuru, baš i ne mami..
Ipak, ovog su ručka svi pojeli po pun tanjur. Dakle, bez brzinskih zaključaka!
Pire je od krompira i raštike, koji su se skupa kuhali. Dobro sam sve zgnječila, začinila s malo maslaca i mlijeka i dodatno posolila.
Čisto za ideju!
Kreću iz stana svi, iznenada..Kod mene, slučajno, čaša vode u ruci. Smijem im se.
,,Poliću vodu za vama! To se nekad radilo za sreću!!!,,
Opet komentari, komentari..Ne znači voda, ni običaji. Znače pozitivne misli i riječi...
Sjećam se istih situacija pred neke značajne dane u školi...Jesu li one petice imale veze s prolivenom vodom ili nečim drugim, nikad neću saznati.
Ako imate raštiku, preporučujem ovakav pire...a i čašu vode za dragim osobama....ne škodi!
Nema komentara:
Objavi komentar