U nekom sasvim drugom poslu, primicala sam se šporetu i, kao usput, pravila ručak.
Piletinu očistila, posolila, pobiberila i pouljila. Pustila sam da se malo marinira.
Prebacila sam ju u duboku šerpu i polako pekla. Što šprica, neka ostane na njenim stijenkama.
Svako malo okretala da dobije rumenu boju, pa smanjila da se oko kosti dobro ispeče.
Za to sam vrijeme stavila mlade krompiriće da se skuhaju. Začas su gotovi. Prolijem vrelu vodu, pa nalijem hladnu. Korica se sama odvoji.
Gotova piletina na tanjur, oguljeni krompirići na isto ulje. Na njih usitnjenog ružmarina.
Mekani, stvorili su kremast omotač. Okrenula, prevrnula i na tanjur.
Kad se nešto drugo radi, pa miris sam pozove za stol, da se uživa u okusima jednostavnog jela. Žene su tome vješte, da sve stignu, a i obrok pripreme. Čarolija obavljanja nekoliko posala u isto vrijeme, kažu da je samo nama svojstvena.
Odlučite li se za ove najsitnije krompiriće, u jednostavnom ručku, dok ih još ima, neka su Vam u slast!
Nema komentara:
Objavi komentar