Polako se tokom noći navukli oblaci i krenule svojim tokom kiše jesenje. Obukle jakne i cipele, stavile kišobrane. Meni žao boja koje ljudi na sebe obuku. Zatamnili sebe odjećom. Uvijek bih baš to prvo primjećivala na tramvajskim stanicama. Stisnuti pod nadstrešnicama, zacrnjeni.
O tome jutros mislim dok biram odjeću. Kišobran veliki da štiti tijelo. Mogu boje ostati. Što pošpricaju auti, u žurbi, opraće se... Neka boja..
...ali, vratimo se kuhanju...
Škuša od pola kilograma, dovoljan je obrok za dvoje. U ribarnici odstrane utrobu i škrge.
Pazila sam da oči budu uzbuljene, škrge jarke crvene boje, a utroba tvrda, da nije upala.
Nema ljuske, pa ju je dovoljno samo oprati pod tekućom vodom i skinuti crnu opnu iz unutrašnjosti.
Papir za pečenje sam zgužvala u lopticu, skvasila vodom, pa raširila u malu tepsiju. Lakše se oblikuje. Podigla sam krajeve iz rub.
U zdjeli vrlo tanko narezana 3 krompira, pouljena maslinovim uljem, posuta usitnjenim koprom i solju. U tankom sloju po cijeloj tepsiji.
Ribu sam nasolila i polila maslinovim uljem, u utrobu i okolo, unutra i malo ružmarina, pa položila po krompiru.
U vrelu rernu, na 200 C, na pola sata. Dovoljno je da se ispeče oboje. Ne znam šta je bolje!!!!
Odlučite li se za pripremu, neka Vam je u slast !
Nema komentara:
Objavi komentar