Dokazala sam samoj sebi da mogu uz sve obaveze spremiti težak ispit. Učiti rano ujutro i noću, poslije posla.. Dokazala sam si da mogu hrabro ući u dvoranu, sjesti u prvu klupu do komisije i riješiti sva pitanja među prvima.
Dokazujem sebi da mogu, jer mogu i hoću!
Korak preko mogućnosti, tek mali koračić, hrabri i čini boljima!
Slika je o velikom ručku, za velike moje ljude. Tanjuri i tepsije ne stadoše u mašinu...
Mali kolači, putni, ostaviti će traga, kao svi oni cekeri sa spremljnom hranom, koje donesoh ja od svoje majke.
....ali, vratimo se receptima...
Koliko domaćih jaja, toliko kašika tople vode, toliko kašika šećera i brašna, s jednim praškom za pe
civo! Višnje zaleđene, uvaljane u brašno, polako utonuše u biskvit tokom pečenja.
A, male tepsijice porculanske, još u dućanu, asocirale su me na baš ovakvu sliku!
Odlučite li se za pripremu, neka Vam je u slast!
Odlučite li se za neki novi projekt, neka Vam je sa srećom!
Nema komentara:
Objavi komentar