Zrnevlje svih vrsta, boja i oblika, na jednom mjestu, u ovoj mješavini, odbijalo me baš zbog nekoliko vrsta leće. Znam ja koliko je leća važna i zdrava. Znam ja koliko ,,u ovim godinama,, baš to treba biti u tanjuru, ali...
Leća u ratu ,,otrala nam uši,, kako kažu. Jedan dan leća, drugi dan grah,..leća, grah, leća, grah..
Jest prošlo dvadeset godina, ali se zaboravilo nije.
Danas sam odlučila da konačno prekinem tu priču. Za ručak obrok bez trunke mesa, kakav smo i u tom nesretnom ratu imali, sa tom nesretnom lećom.
Na malo ulja sam izdinstala luka, mrkve i krompirića. Usitnila sam ih u sjeckalici da baš oni na kraju tu čorbu zgusnu. Ova mješavina treba odstajati u toploj vodi. Kako danas nije bilo žurbe, cijelo se jutro namakala.
Dodala sam mahunarke na povrće i pomalo podlijevala. Nakuhavaće se zrnevlje, neće baš nešto posebno ni mirisati i ja u tom procesu već posumnjah da će nam ručak prijati. Mislim, ,,eto ti leća, kud ju kupi..,,
Malo soli, bibera, malo Vegete, crvene paprike, celera, peršuna..Za sat zrna mekana !
Za stolom, probamo skeptični, ali okus dobar. Gledam ih, ,,kusaju,,, šute...vade još...
,, Dobra ti ova čorba!!,,
Žena ko žena, mater ko mater..takvu nam ulogu Bog dao da uvijek, u svakoj situaciji pomičemo granice, pa i kad je hrana u pitanju!
Dobra je ova čorba, probajte!
U slast vam bila!
.jpg)
Nema komentara:
Objavi komentar