IZ NEKOG DRUGOG VREMENA..

Sirova kafa, prava Minas, s pažnjom se kupovala..Zrna bi se istresala na tacnu, pa polako, zrno po zrno, prebirala. Zdrava na jednu, a ona koja imaju imalo crnog , na drugu stranu.Ona bi se bacala. Zdrava u šiš, malo u njega stane.. valjalo je biti strpljiv..Vatra u dnu avlije..škemlijica..i polako kraj vatre, vrti šiš, da se kafa ravnomjerno isprži...Povremeno, otvoriti vratašca..proviriti unutra...Nema greške..ako se prepeče..propade kafa..Kad je gotova, fine čokoladne boje..kad avlija sva zamiriši od to malo kafe u šišu..istresti u limenu kutiju...ohladiti i dobro zavrnuti poklopac...da ne hlapi...
Napuniti mlin do vrha..s pažnjom, da se koje zrno ne prospe...i polako melji....Druženje s dragim osobama vec je počelo..priča je počela..a mlin ravnomjerno škripi i melje..Naslonjen svojom dnom na stranu trbuha..zrna se polako pretvaraju u opojni , mirisni prah...
Voda se pristavi u lončiću. Zagrabiti mljevene kafe, 4-5 kafenih kašičica, staviti u džezvu..i na kraj šporeta..nek se polako zagrijava..Na tacnu složiti fildžane..nek je jedan više ,,ako ko izbije,, šećernicu s kockom, pravom, tvrdom, od sećera u prahu, a ne od onog od kristal šećera..Zakuhala je voda..kafa je počela već mirisati na dnu džezve...zaliti skoro do vrha..pa ne skrečući pogled, čekati da se gusta pjena polako počne dizati do samog ruba džezve...izmaknuti..pa polako odvojiti pjenu od ruba džezve..malo još vode doliti...i staviti je uz fildžane..Nek se malo slegne...nastaviti priču..isto kao da se ništa uz nju ne radi..I polako početi razlijevati fildžan po fildžan, u svaki malo pjene...u svakom malo mjesta za ugrijano mlijeko..na svaki tanjurić kocku sećera...Kažu..,,.ako te peče kafa kroz fildžan, bojiš se svekrve,,....U slast vam bila, prava bosanska..