Nedavno kupih novu tagaricu, pa se upustih u pripremu posude za pečenje. Obložena lojem koji se u rerni, u njenoj unutrašnjosti, topio, stvarao se jedan zaštitni, nepropusni sloj. Puno sam ga puta, tokom te obrade, pritiskala uz stijenke posude, ne bi li ju što bolje prekrio.
Nakon toga, nalila sam u opranu tagaricu 4 litre mlijeka, do samog ruba i ostavila da taj sadržaj ukuhava 5 sati na 100 C.
Danas sam prvi put pripremila istoimeno jelo u novom ruhu.
Zna se da dobro nepripremljena tagarica pukne kod prvog pečenja.
Ova ostade čitava.
Preporuka je od davnina, ne podizati tagaricu jednom rukom, već ju s pažnjom primiti objema rukama i nikada ne izlagati temperaturnim šokovima. Dakle, hladna posuda u hladnu rernu.
I krenu priprema ručka.
Na dnu komadi junetine od flama, malo od vrata, sa jednom solidnom količinom masnoće, ni premasno, ni prekrto meso. Na to sam, na krupno, narezala veliku glavicu luka, par čena bijeloga, dodala mrkve, peršun korijen, patlidžan, papriku, začinila biberom i solju, te po površini složila velike komade krompira, par komada mladog kupusa i jedan veliki paradajz.
Zalila sam vodom, poklopila i nisam pregledala ručak cijela 2.5 sata. Kad sam skinula poklopac..ma šta reći???. Pustila sam nek 10-tak minuta dobije boju i isključila..
.Milina mirisa, okusa, boja..Povrće se upihtijalo, meso potpuno omekšalo, supica preukusna...
Malo prohladjena, tagarica na suncu, na prozoru....
Ne trebaju riječi! Treba probati! Bujrum!
U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar