Mislim da su male tajne u kulinarstvu važnije od kompletnih recepata. Od prvog ispisanog, odustala sam od strogog nabrajanja namirnica i njihove količine.
Važnije mi je ono što Miris domaće hrane izazove na stolu. Važnije mi je ono što u receptima ne piše.
Biram pariški način pripreme za koji je potrebno meso, brašno i jaje. Naravno, tu je i nadaleko poznati bečki odrezak, koji uz ove dvije namirnice, meso obloži i prezlom. Milanski, pak prezli doda i naribani parmezan. Naravno, tu je i Orly, šnicle umočene u tijesto slično onom za palačinke.
Pohano meso, nekad dio svečanog ručka, a danas način pripreme koji baš i nije preporučljiv. Možda ponekad, s mjerom, kao i sve u životu...
Zato meso vrlo rijetko ovako pravim, mada je preukusno.
Teleće, svinjske, šnicle od mesa peradi, pripremaju se na isti način. Za pohanje ih uvijek izrežem ni pretanko, ni predebelo. Da bi bile mekše dobro je da su malo istučene ,,batom za meso,,.
Da ne prska, najbolje je šnicle staviti izmedju 2 sloja plastične folije. Ako šnicla ima tanku opnu, potrebno ju je na par mjesta prerezati, kako bi tokom pečenja ostala ravna.
U posudi napravim kombinaciju soli, bibera i malo Vegete. Šnicle posipam s obje strane i stavljam jednu na drugu. Kad to završim, ponovnim istu radnju sa malo ulja. Tako začinjene, poklopim i ostavim par sati u frizider. Vrlo često se mariniraju preko noći.
Prije pripreme, malo ih okrenem, uvaljam u oštro brašno, pa u jaje. Oštro brašno, po meni, puno je bolji izbor.
Ulje mora biti vruće, ali ne prevruće, da pohano odmah gori. Isprobam sa malo jajeta koje s vilice pustim da kapne u tavu.
Čim stavim šnicle, smanjim temperaturu i ostavim oko 15 minuta na jednoj, 15 na drugoj strani, te vadim šnicle na papirnu salvetu.
Mali podsjetnik na pripremu poznatog jela.
Gotove, nek se hlade pokrivene samo papirnom salvetom, kako se hrskavi omotač ne bi odvojio od mesa.
Hrana koja je ukusna i topla i hladna, zgodna je ideja i za ručak za poslije. Uz brokulu na lešo, moj izbor.
U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar