Lijep, prelijep, nema šta. Blješti na svakom koraku u divnim dekoracijama. Puni trgovi stabala pod snijegom, mada snijega nema. Privlače ljepote poglede, najnježniji zvuci muzike u živo, vuku na jednu, a mirisi odlične hrane, na drugu stranu.
Peku se dalmatinske fritule, peku kobasice svih mogućih vrsta, režu pršuti, sirevi....toči kuhano vino i rakija..
I, nema šanse da se tome može odoliti. Ljute slavonske kobasice u pecivima, hrskavim...sve vrelo.Kupiš, zamotano u ogroman sendvič sa još ljutog senfa...milina....Paziš na kaput, na rukavice, šminku, al jedeš....hahaha...Divota je rušiti pravila, ponekada!
Inspiriran time, moj današnji ručak. Kupio sin domaće kobasice, pa sam na tri uključena plinska plamenika, za pola sata sve pripremila.
Na prvom, komadi kobasica u malo vode. Kuhaće se dok voda ne uvri i dok se ne zapeku.
Na drugom 2 dobre glavice luka nek se ustakle. Na trećem mali krompiri, u ljusci nek se skuhaju.
Režem naš domaći kiseli kupus, pomalo ga i jedem usput. Dobar, predobar!
Pola luka vadim na tanjurić, pa na onaj u šerpi, stavljam kupus. Polako pržim. Malo na njega bibera, mrva crvene paprike. Poklopac gore, da ne izgori, pa svako malo promiješam.
Krompir gotov.Dok se hladi, perem tu istu šerpu.U nju onu polovicu dinstanog luka, a po njemu Vegete. Uključim na lagano! Kriške kuhanog krompira gore, pa grubo sve izmiješam.
Uvrila voda pod kobasicama, omekšao kupus, gasim sve...
Neka je ruka i stol postavila...Pola sata kuhanja...Na radiju jazz...Prija uz ovaj ples mirisa i okusa domaće hrane!
Ma, ko to nema vremena za kuhanje???
U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar