Ovaj put sam kupila pureće batake. Veče prije, sa dvije strane, cijelom dužinom, razrezala sam ih do kosti. Dobro sam utrljala mješavinu soli, senfa i ulja.
Sutradan, u dubokoj šerpi....ko pere šporet, zna i zašto...polako pečem. Okrećem na jakoj vatri dok se ne stvori korica. Zarumeniće se i zatvoriti pore, pa oni prefini okusi ostaju unutra. Tad smanjim, poklopim ,,nahero,, da se peče, al ne presuši, da para polako izlazi. E, tad se ručak počinje pripremati sam, pa ostaje vremena za kakav kratki odmor. Potrajaće više od sata, ali na kraju, meso mekano, sočno, mirišljavo..
Zašto se ovako lijepi za prste????
U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar