U mladosti su snovi bili duboki, čvrsti, pa je buđenje dočekivano drukčije.
Pleh muzika, cijela kolona, svirala bi prolazeći gradom.
I, lako bi bilo da samo kraj kuće prođu. S njima su svirale i prve komšije. Zato bi cijeli orkestar stao pred susjednu kuću i svirao, svirao..sve dok komšija Stjepan ne bi izašao s rakijom. Zatim su prešli par koraka naprijed, dok komšija Franjo nije izašao sa svojom rakijom..
Ovaj ritual, u našoj je kući izazivao posebno veselje i smijeh...
Danas, daleko od tog vremena, od svog grada, Prvomajski uranci baš ovo sjećanje probude.Budna u ranu zoru, uz pjev ptica, sjećam se onih naših dobojskih truba!
..ali vratimo se kuhanju...
Kišni dani u Zagrebu...Mirisi koje pamtimo za 1 maj, danas u nekom kućnom izdanju.
Narezala sam komadiće bijelog purećeg mesa na male kocke. Soli, bibera, po njima...Neka odstoje..
Mladi krompir na velike komade, na malo vrelog ulja..Malo-malo, pogled na tavu, pa svaki okrenula..
Puretinu na štapiće za ražnjiće..Luk između svakog komada...
Polagano pekla, okretala...ružmarinovom grančicom, malo maslinovim uljem mazala.....
Gotovo za pola sata..
Soli među prstima po svemu...
Vruće na stol...
Ako se odlučite za pripremu, u slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar