,,Nije blago ni srebro ni zlato
Već je blago što je srcu drago!,,
Odavno upoznah termin ,,blago,, u Lici. Tako su ljudi nekada nazivali svoju stoku, ovce i krave, koje su im osiguravale dobar život. Pravio se sir - basa, sušilo se meso, hranila se čeljad.
Blago, sav nakit neprocjenjive vrijednosti, koji se skupljao s koljeno na koljeno.
Dukati, prstenje, lančići, broševi, naušnice, ...stavljani ,,na čelo,, djetetu, koji su ta ista djeca kasnije, opet stavljala ,,na čelo,, djeci svoje djece. Darovi u zlatu za miraz kćerima, njihovo blago.
Blago u seharama i škrinjama, rukom vezenih lanenih i pamučnih predmeta, nošnji, posteljina, stolnjaka.
,,Oči svoje ostavila vezući !,,
Blago u njivama, livadama i šumama...pradjedovini, djedovini, babovini...
I ono čuvano u ,,čarapi,, što se brojevima broji. Zavrti pamet!
Blago, djeca naša, kćeri i sinovi, životi naši!
Osluškivanje ,,dišu li,, dok su u povojima. Nagnuti nad njima, pogrbljeni. Ruku širom raširenih, da ih dočekamo, dok prave prve korake. Nad njima dok i sami dišemo, do zadnjeg dana..
Za šta dajemo sebe? Koje blago mi čuvamo?
I kako usporedo skupljamo još jedno blago, životnu mudrost, tako nam se otvaraju oči za ono što najviše vrijedi.
...ali vratimo se kuhanju...
Polako se u malo vode kuhala teletina. Moji, malo razočarani što tako fino meso neće biti pečeno i hrskavo, šuteći pojedoše ručak. Na kraju, ipak zadovoljni okusom!
Složila sam komade mesa od rebara i potrbušine u plitku šerpu. Oko njih veće komade luka, malo mrkve. Posolila, pobiberila i na tihom kuhala.
Kad je omekšalo, veće komade krompira složila oko mesa. Voda, do pola namirnica, polako ukuhavala.
Ovako, malo kašikom, malo vilicom i nožem, sve raskuhano i mirisno...
Preporučujem! U slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar