CVEKLA ZA ZIMU

Priča o cvrčku i mravu, malo prilagođena današnjem vremenu. Može se i svirati i raditi i da svega bude potaman. Malene zalihe omiljene hrane, razveseliće hladne zimske dane. Možda će nas podsjetiti na toplinu ovih sadašnjih, na boje jeseni, mirise zrenja i potvrditi spoznaju da mudrost upravo dolazi s iskustvom...
Nisam planirala, ali sasvim slučajno naletjeh na finu cveklu, veličine mandarine, vrlo povoljne cijene, pa mislim, malo je to posla, idem spremiti koju teglicu čisto za promjenu. Obično ju jedemo frišku, samo naribanu i začinjenu.
Recept za ovu, od moje je drage prijateljice Zorice! U pripremi sam ga malo izmijenila prema svojim iskustvima.
Cveklu sam oprala četkicom. Nisam rezala repić, a niti previše prema listu, kako sokovi iz korijena ne bi curili u vodu tokom kuhanja. Pazim da one malo krupnije budu na dnu šerpe. Tako će se sve skuhati u isto vrijeme.
Ne prekuhavam. Isprobavam. Čim se korica može guliti, isključim. Zato cvekla bude fino hrskava.
Ocijedim vodu, nalijem hladnu. Korica će se ,,šokirati,, i lagano odvojiti od korijena.
Gulim i režem na šnitice.
Imala sam 2.5 kg cvekle, pa i naljev prilagodih toj količini. Neka zavrije 2.5 l vode, 2.5 dcl alkoholnog octa, 125 gr šećera - neće se niti osjetiti slatkoća, kašika soli, i kašika naribanog hrena.
Vruće šnitice slažem u tegle, pritisnem pritiskivačem,  pa polako zalijevam vrelim naljevom. Lijevam  kutlačicom i tegla se postepeno zagrijava. Neće puknuti. Zatvorim poklopcem, pa  teglicu okrenem naopačke. Neka stoji na čepu desetak minuta.  Stvoriće se vakuum. Tada vratim i ostavim da se hladi.
U slast vam bilo!