Fil ko fil! Ljeti u njemu svega i svačega. U sjeckalicu samo dodajem luk, mrkvu, peršun korijen, celer, 1 veći krompir, češnjak...Lišće sitno nasjeckam na dasci.
Mljevena junetina, friška. Malo riže, bibera, soli, suhog začina, aleve paprike, vode.
Fino paprike napunim. Nek nisu pretrpane, da ne budu tvrde, pa medju njih stavim komade celera, lista i korijena. Na sve velike kriške krompira. Malo masla i zalijem vodom. Pred kraj kuhanja razmutim paradajz sos s vodom i kašikom brašna. Pekač protresem desno-lijevo da se sve fino prožme i eto ručka za 2 dana. Danas ovaj, sutra pire krompir!
E, sad, nije bit ovih paprika kuhanje paprika, već ono ,,teško žabu u vodu,,!
Gdje god idem, samo neko suđe kupujem i dovlačim kući. Druge žene gledaju neke druge stvari!!!
Tako i odlazak u Bosnu uvijek znači pokoji komad emajliranog posuđa. U ovom slučaju pekač!
Zaplavio se na polici! Zadnji! Hajd ne kupi! Još sam ga u radnji zamislila kao podlogu za kakve patke s mlincima ili podvarke. Okretala, pregledala! Taj je!
Parira emajl, rostfraju! Gura se i traži svoje mjesto!
Ako se odlučite za pripremu, ili ste ,,slabi,, na fine komade suđa, u slast vam bilo!
ekstra, samo mene zanima i da vidim količinu te vode kojom se zalivaju da se peku ...
OdgovoriIzbrišihoće li meni ovde pisati Selma? ;((
OdgovoriIzbrišiVrlo, vrlo mala kolicina. Tek pola salice za kavu.Tokom pecenja, povrce i samo pusti svoj sok. Zato i ne treba. Paprike su jako socne kad se ispeku, a pod njima je ukusan saft.
IzbrišiOprosti na ekanju, draga moja!
Moj propust!
Autor je uklonio komentar.
Izbriši