Šljive u punom okusu.
Tepsiju malo pouljiti. Posuti brašnom duplo više nego za pečenje kolača. Slagati šljive otvorom prema dolje, jednu do druge, malo zbijene.
Po njima posuti šećera. Izvorni recepti ne spominju cimet, klinčiće i vanilin šećer, ali oni neće pokvariti okus.
Peći šljivopitu dok se kožice ne naboraju i porumene. Sok će iz njih obojiti brašno i od njega stvoriti ljepotu.
Nekad se ova pita, koja nije pita, jela polivena slatkim kajmakom, s kruhom ili pogačom. Da bi se moglo pričati o toj slasti, valja ju probati.
A, gdje je priča?
Puno ih je vezanih uz ovu poslasticu koju ne napuštam!
U pola jedan slijetao avion. Napekla svega što moji dragi vole. S pažnjom sve planirala. Ništa za zadnji tren nisam ostavila. Godišnje dođu, željni svoga. Ljudi i zemlje.
Zato ih dočekam sa najdomaćijom hranom koju znam napraviti.
I baš tad, vidim šljive. Stigle iz Like.
Začas oprane, začas složene, pošećerene, da im zaslade sjećanja na prošlost...
Pečene isključila i put aerodroma.
Kad smo s koferima otvorili vrata, miris šljiva nas dočekao.
Zagrli me moja sestra jako, jako...,,Šljivopita!!!,,
Ako se odlučite za pripremu, u slast vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar