Jučer je ručak bio u najvećem loncu. Nekad planiran za sarmu, sada sve češće na šporetu. Dio hrane iz njega, u malu šerpicu, pa u ceker. Fino ušuškan, da još topao stigne kući, vozi se s mojim sinom u autu. Ode za Prečko! Hvala, mama!
A kad ubrzo stigne poziv sa ženskim glasićem, mojim trećim djetetom, ,,Halloooo, kako je ručak bio fin. Hvala! Sve smo pojeli. Pa, šta je sve unutra??,,
E, onda počne priča.
Domaća junetina od vrata, izrezana na komade srednje veličine, zalivena s malo vode. Polako je kuhala dok sam čistila i rezala povrće. Velika mrkva na kolutove, peršuna i komad celera korijen, luk usitnjen u sjeckalici, šaka namočenog ječma. Kad meso omekša, jedan gotov đuveč, moj naravno, šaka mahuna, krompira na kockice. Malo začinske paprike, bibera. Polako podlijevati da se jelo jede kašikom. U njemu i juha i meso i povrće, ono što za jedan obrok treba. Sve se sljubilo, ugustilo.
Probati! Posuti sjeckanim peršunovim listom i poklopiti!
Kad je dugački radni dan, kud će veće sreće nego ručak podijeliti s najdražima!
Divno je biti majka! Uzvrate oni svojom pažnjom, još kako!
Ako se odlučite za pripremu, u slast Vam bilo!
Nema komentara:
Objavi komentar